Sitničavost

Željko je nesnosna cepidlaka. Svojom upornom, napadnom i bezgraničnom sitničavošću sputava, guši, izbezumljuje sve oko sebe. Saseca svaki polet i svaki krupniji zamah.

Kači se za svaku sitnicu i na njoj istrajava jer ne uspeva da razlikuje suštinsko od sporednog, važno od nevažnog. Od drveća ne uspeva da sagleda šumu, pa ni od granja drveće.

Zato mu se čini da je sve podjednako i sudbonosno važno. Izbor paste za zube, na primer, isto onoliko koliko i izbor stana. Greška u kucanju za njega ima isti značaj kao i pogrešan izbor saradnika ili partnera.

Stoga je izluđujuće pipav, oprezan, sumnjičav. Okleva i odugovlači jer se boji da se svaka greška i svaki, makar najmanji propust, mogu pokazati kobnim. Željko je od onih ljudi koji imaju teskoban osećaj da će se srušiti čitavo zdanje ako se okrnji makar jedna jedina cigla.

Kod njega sve mora biti u redu jer mu nedostaje onaj dubok unutrašnji red koji počiva na uvidu u suštinu stvari, na razumevanju celine i na sposobnosti da se uhvati ono bitno.

Smisao stvar i celina mu izmiču. Zato je stalno uplašen i uvek u grču.

Oseća se izgubljen u tom svetu koji mu izmiče, kao da mu neko neprekidno izvlači tepih ispod nogu, što ga ispunjava užasom. Zato mu je potrebno da črvsto drži sve oko sebe i da se čvrsto drži svega što ga okružuje.

Svaki polet mu se čini opasnim jer razara s mukom uspostavljeni i sitničavo održavani red. Svaki mu se zamah čini bezumno smelim jer otvara novi prostor koji neće biti u stanju da kontroliše.

Život se, međutim, svakodnevno ruga Željkovim cepidlačkim nastojanjima da njime ovlada. Ovo ga čini stalno razdraženim, srditim, potištenim. I sve izgubljenijim, nesigurnijim. I sve sitničavijim i sitničavijim.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather