Socijalna fobija

Socijalna fobija otežava, zagorčava, sakati život. Čini ga skučenim i mučnim. Osoba u vlasti ove fobije zazire od pojedinih društvenih situacija ili od ljudskog društva uopšte, iz straha da će biti predmet zlobnog i zlonamernog, nipodaštavajućeg i ponižavajućeg interesovanja. Svi, izgleda takvoj ličnosti, zure u nju, iznalazeći joj mane, rđave osobine, sramne slabosti. Kao da je neprekidno pod nekim nemilosrdnim mikroskopom. Čini joj se da privlači previše pažnje. Boji se da radi ili bi mogla uraditi nešto nedolično, neprihvatljivo, glupo ili smešno, što bi je izvrglo osudi i ruglu. Veruje da je ljudima neprijatna, da svi o njoj misle sve najgore.

Osoba sa socijalnom fobijom se oseća izloženom, ranjivom, bez odbrane. Izbegava pojedine situacije ili ljudske kontakte u celini, sve više sužavajući svoj život. Povlači se i zatvara. Tako se oseća zaštićenijom, sigurnijom.

Zapravo, precenjuje važnost koju ima za druge i preuveličava pažnju koju joj posvećuju. Potpuno prenebregava jednostavnu činjenicu da ljudi imaju prečih briga i pametnijeg posla nego da se neprekidno bave njenim nedostacima i manama, stvarnim ili izmišljenim. Doživljava sebe kao centar makar i negativne pažnje. Ima u tome nekog izokrenutog, uvrnutog narcizma, nekog odbijanja da se prihvati da drugi zapravo ne haju za nju, bar ne onoliko koliko bi želela. Nekako joj je draže da je smatraju rđavom nego da se na nju ne obaziru. Paradoksalno, takva ličnost sebe istovremeno doživljava kao jaku važnu i potpuno bezvrednu. Važnu upravo u toj i zbog te bezvrednosti.

Socijalnii fobičar je veoma nepravedan prema sebi. Opsednut je svojim manama, koje preuveličava ili izmišlja. Prema sebi se odnosi sa ogromnom netrpeljivošću, ogorčenim neprijateljstvom, ubistvenim prezirom. Zatim odnos koji ima prema sopstvenoj ličnosti projektuje kao nešto što dolazi spolja. Sopstveno neprijatlejstvo, prezir, nipodaštavanje doživljava kao tuđe, kao nešto što potiče od drugih ljudi. To drugi, izgleda mu, ne on sam, vide u njemu sve najcrnje. Ne omalovažava on sebe samog, to drugi čine.

Drugi, naravno, o socijalnom fobičaru nemaju tako loše mišljenje, kakvo im pripisuje, ali ga je u to nemoguće ubediti jer sam sebe smatra najgorim od najgorih. Zašto? Zato što nije najbolji među najboljima. Socijalni fobičar sebe premalo uvažava jer od sebe previše zahteva.

Socijalni fobičar je žrtva neumoljive potrebe za savršenstvom i sklonosti da na spoljni svet projektuje neprijateljstvo koje oseća prema sebi, jer mu je savršenstvo nedostižno.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather