Stalni zamor

To, dakle, nije umor od ovoga ili onoga?
Ne, to je jedan stalni zamor koji me nikada ne napušta. Radio ili ne radio, naprezao se ili ne, isto mu dođe. Čini mi se da sam umoran i kad spavam.
To je zamor koji ne dolazi spolja već iznutra?
Da, kao da sam umoran od sebe samog. Nečeg određenog u tebi ili…?
Ne, nije to neka posebna stvar. To je nešto neodređeno, nešto neuhvatljivo. Nešto što mi je jako teško da opišem.

Nešto sveobuhvatno? Nešto što te čitavog prožima?
Da, kao da sam uronjen u to.

Tvoj zamor nije vezan sa nekim određenim naporom. Ima li veze sa nekim unutrašnjim naponom, nekom napetošću?
Moguće je da ima.

Jesi li često napet?
Često? To je preblaga reč. Stalno sam napet. Kao struna. Samo što ne puknem od silne napetosti.

Zbog čega?
Strepim da ću u nečemu omanuti.

U čemu?
U nečemu. Ne znam kako da to objasnim.

Strah te je da ćeš se pokazati nedostojnim?
Da.

Čega?
Onoga što ljudi od mene očekuju.

Otkud znaš šta ljudi od tebe očekuju?
Pretpostavljam.

Možda pogrešno pretpostavljaš? Ne možeš da zaviriš u tuđu glavu.
Ne, to ne mogu.

Ali zato možeš da znaš šta očekuješ od sebe. Nije li ta unutrašnja napetost zapravo strah da nećeš biti na visini sopstvenih očekivanja?
To bi moglo biti.

Ta napetost je iscrpljujuća?
Uf, užasno.

Nije li ona uzrok tvog zamora?
Mogla bi biti.

Odakle dolazi napetost?
Od želje da budem više nego što jesam i straha da u tome neću uspeti.

Sve u svemu, primoravaš sebe da budeš osoba koja nisi?
Na to mu izlazi.

I u to ulažeš ogroman unutrašnji napor koji te čini stalno zamorenim.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather