Strah od greške

Nikolin život je ne samo zagorčavao već i bukvalno uništavao izuzetno veliki, naprosto neizmeran strah od greške. Zbog tog straha bi svemu pristupao uz ogromnu, gotovo neizdrživu unutrašnju napetost i sve radio sa teškim naprezanjem. Šta god da bi preduzimao, njegova pažnja je prvenstveno bila zaokupljena strahovitim naporom da izbegne odasvud vrebajuće greške. Otuda je u svemu bio spor, oprezan, pipav. Bojeći se da ne pogreši, teško se odlučivao da se upusti u bilo šta novo jer je sve novo krilo u sebi nove nepoznate opasnosti od novih nepoznatih grešaka koje nije u stanju da predvidi.

Uvek mu je bio potreban neko ko će ga prekontrolisati, proveriti i ispraviti ono što je njemu možda promaklo. Nikola se užasavao pomisli da je ono što čini konačno i da iza njega nema nikoga ko bi mogao ispraviti moguće propuste i tako sprečiti ponekad nesagledive posledice. Čak ni iz kuće nije rado izlazio poslednji. Uvek je voleo da ima nekog iza njega ko bi, recimo, proverio da nije možda ostavio uključen šporet, što bi izazvalo požar koji bi uništio čitavu zgradu u kojoj živi i ostavio bez krova nad glavom ne samo njega i njegovu porodicu već i mnoštvo komšija.

Bez onih koji proveravaju ono što je učinio, Nikola bi se osećao potpuno izgubljenim. Na poslu mu je bilo drago što nad sobom ima šefa koji će uočiti i ispraviti moguće propuste ali i preuzeti odgovornost ako nešto krene naopako. U kući je rado prepuštao ženi da vodi glavnu reč. U društvu je uvek bio među onima koji se drže u pozadini.

Užasavala ga je pomisao da bude odgovoran za bilo šta jer je biti odgovoran za Nikolu značilo biti kriv.

Za njega nisu postojale male i velike, sitne i krupne, bezazlene i teške greške. Svaka je greška bila ogromna kao planina. I svaka je sobom mogla nositi nesagledive, ponekad na prvi pogled neprimetne ali kobne posledice.

Sužavao je svoja interesovanja, gušio svoje želje i smanjivao svoje potrebe kako bi se što manje izlagao mogućnosti da pogreši. Što više stvari preduzimaš, sve sve su veće šanse da negde grešiš. Možda bi najsigurnije bilo ostati sasvim nepokretan, gotovo umrtvljen. Da ga drugi nisu vukli, Nikola teško da bi se micao.

Živeći u stalnom strahu od greške, bio je u stalnom grču i stalnoj napetosti. Sakatio je vlastiti život kako bi makar umanjio napetost od koja je dostizala takve razmere da mu se često činilo kao da će se rasprsnuti.

Nikola je sebi postavio nemoguć zadatak – da dosegne nedostižnu nepogrešivost. Nije se nikada emocionalno pomirio sa jednostavnom činjenicom da je ljudski grešiti i da se život, između ostalog, sastoji i od pokušaja i grešaka.

Postavio je sebi nadljudski zadatak i time uništavao samog sebe.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather