Strah od smrti

Strah od smrti je prerušeni strah od ispraznosti i jalovosti života. Ne bojimo se mi to ništavila koje nas jednog dana čega, već ništavila u kome živimo. Što je život besmisleniji i prazniji, to je užas zbog njegove konačnosti okrutniji i nametljiviji. Što smo nezadovoljniji sobom, to nas pomisao na smrt nemilosrdnije proganja, surovije razara.

Mnogima se čini da će umreti a da zapravo nisu ni živeli. I nisu. Nije živelo njihovo pravo biće, koje su duboko potisnuli. Umesto njih, kroz život se vukla neka na silu sklepana ličnost. To, zapravo, i nije bio život, bar ne njihov život, već nekakva tanušna i siromašna zamena. Neka magla, neka močvara.

Bojimo se smrti jer sebe svakodnevno ubijamo, a da toga nismo svesni. Uništava nas čudovište koje smo sami stvorili – ona izmišljena ličnost koja živi umesto nas.

Strah od smrti je bekstvo od života. U njega unosimo ono što je već mrtvo i ono što umire u nama.

Zašto to sebi radimo? Zašto sebe mučimo ovim strahom?

Plašimo se da se suočimo sa sobom. Plašimo se da se odreknemo svojih iluzija. Plašimo se da se promenimo. Radije strahujemo od nečeg što će jednog dana doći nego da se pozabavimo onim što se u nama i sa nama već zbiva.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather