Strah od sreće

Samo se po sebi podrazumeva da se bojimo nesreće. Ali zašto strahujemo i zaziremo od sreće? Zašto iznenada postajemo uznemireni upravo onda kada za to nema nikakvog stvarnog razloga i kada, naprotiv, postoje svi uslovi da budemo srećni? Možda nas plaši privremenost sreće jer je ljudski život nesiguran i povoljne prilike se lako mogu pretvoriti u svoju suprotnost? A privremenost ne možemo da podnesemo uprkos tome, ili upravo zbog toga, što dobro znamo da je sve na ovom svetu privremeno. Možda uvređeno odbijamo ono što ne možemo stalno imati?

Možda se potajno pribojavamo da ćemo zbog sreće biti svirepo kažnjeni? Možda pomisao na sreću kod nas skoro automatski priziva slutnju neke velike nesreće? Možda nam se čini da je sreća lakomisleno izazivanje sudbine, pa se radije držimo nekog neodređenog stanja, koje nije ni sreća ni nesreća već neka tupa potištenost i potmula gorčina, jer se tako osećamo sigurnijim. Možda odbacujemo sreću jer smatramo da je plitka i površna, dok se veličina rađa iz patnje, a hteli bismo da o sebi imamo veoma uzvišeno mišljenje?

Možda se odričemo sreće jer ne želimo da se odreknemo prezira prema svemu što nas okružuje, a srećan čovek ništa ne prezire?

Možda sebi zabranjujemo sreću jer smo navikli da sebe kažnjavamo?

Možda se bojimo sreće jer se bojimo sebe samih, a sreća je stapanje sa sobom, osećanje jedinstva i punoće.

Ne zazirimo od sreće. Nećemo zbog sreće biti kažnjeni, niti će nam ona navući na vrat kakvu veliku nesreću. Nećemo sebe srećom ni uniziti, ni učiniti plitkim i površnim, a prezir je ionako bedna zamena za punoću života, dok je sebe kažnjavati besmisleno.

Prihvatimo stapanje sa sobom, prihvatimo jedinstvo i punoću.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather

Novije knjige Dejana Simonovića:
Rastrojstva (zbirka priča)
Besposličari (roman)