Stres

Stres je postala pomodna reč koja navodno sve objašnjava i koja, samim tim, više ne znači ništa.

Šta je zapravo stres? I šta usitinu znači «živeti pod stresom», «biti izložen stresu»?

Živeti pod stresom znači biti napregnut i izložen pritisku.
Šta to konkretno znači? Znači li to živeti pritisnut problemima? I ulagati napor (naprezati se, dakle)  da se ovi problemi rešavaju?
U tom smislu stres je sastavni, normalni deo života. Život bez problema ove ili one vrste je nemoguć. Takvog života nema. Nije ga bilo niti će ga ikada biti. A problemi od nas zahtevaju da se napregnemo kako bismo se sa njima uhvatili u koštac.
Preporučivati ljudima da se «klone stresa» znači zahtevati od njih da žive bez problema što je neizvodljivo.
Čovek je uvek živeo i uvek će živeti «pod stresom». To je jednostavno naša sudbina. A ipak se, sve do naših vrewmena, još niko nije žalio na «stres», zbog njega očajavao ili preporučivao nemoguće – njegovo izbegavanje.
Šta se promenilo? Nije stvar u promenjenim spoljnim okolnostima. Nije stvar u tome da je život postao složeniji i teži. Život je uvek bio složen i težak. «Nije život što i polje preći», čuvene su reči jednog ruskog pisca. Tako je bilo, tako jeste i tako će uvek biti.
Stvar je u tome da se promenio naš odnos prema životu. Civilizacija u kojoj živimo podmetnula nam je lažno obećanje da je moguć život bez problema, teškoća, nevolja i nedaća. Vera u to lažno obećanje nas je učinila slabijim, bespomoćnijim, ranjivijim, povredljivijim, sklonijim brzoj predaji i lakom slomu.
Obećano nam je nemoguće – život ispunjen sve samim lagodnim zadovoljstvima, koji teče glatko, bez nevolja i naprezanja. Kao u Hakslijevom «Vrlom novom svetu». Život u kome sve teškoće umesto nas rešava neko drugi i u kome se sve moguće neprijatnosti uklanjaju iz udobne fotelje, daljinskim upravljačem, sa onom lakoćom sa kojom se menjaju TV kanali.
Ako smo danas «podložniji stresu», to nije zato što je život postao zahtevniji već što smo mi sami postali slabiji. A oslabljeni smo na jedan krajnje podmukao način – lažnim obećanjem ugodnog, lagodnog i glatkog života bez naprezanja.
Nije stvar u tome da izbegavamo životne teškoće jer je to, uostalom, nemoguće. Kuda god pokušali da uteknemo, one nas slede kao senka.
Stvar je u tome da izmenimo svoj stav prema životu i problemima koje život sobom neumitno nosi.
Stvar je u tome da ove probleme prihvatimo kao sastavni deo naših života a njihovo rešavanje kao izazov, ne kao prokletstvo ili muku.
Takva promena stava će nas učiniti mnogo jačim i mnogo sposobnijim da se nosimo sa neizbežnim pritiscima i teškoćama. I stoga manje ranjivim.
Ova promena stava će istovremeno, umanjiti naše strahove. Problemi, teškoće i nedaće više neće biti katastrofe koje se na nas obrušavaju, zatičući nas nespremnim i bespomoćnim. Samim tim će postati manje preteći, manje zastrašujući.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather