| Autoritet |
 |
 |
 |
| nedelja, 12 mart 2006 07:21 | |||
|
Ne trpi prigovore, protivrečenje, suprostavljanje. Njegovo se mišljenje mora prihvatiti bezuslovno. Njegovi saveti se moraju primati kao zapovesti, njegovi nalozi izvršavati bespogovorno. Svi moraju postupati onako kako on to zahteva i sve se mora odvijati u skladu sa njegovim zamislima.
Stara se da svoj autoritet nametne svima i održi ga po svaku cenu. Besni na one koji ga ne priznaju i kažnjava ih ukoliko je u prilici da to čini. Živi u jednom grotreskno uproštenom crno-belom svetu koji se deli na one koji ne greše nikad i one koji uvek greše. U prve spada sam gospodin Autoritet. U druge - svi ostali, osim onih koji ga slepo slede. Smatra da je uvek u pravu iako to veoma često nije. Veruje da nikada ne greši iako to jako često čini. Čak češće od drugih jer nije u stanju da uvidi svoje greške i iz njih izvuče pouku. Uostalom, ne zanima ga kako zaista stoje stvari. Istina je poslednje o čemu brine. Zbilja ga zanima jedino da pokaže i dokaže svoju nadmoć u odnosu na druge. Da bi sam sebi izgledao što veći i značajniji, okružuje se sitnim i beznačajnim ljudima. Osobama bez kičme, lišenim vlastite volje i sopstvene pameti. Onima koji će pred njim kleknuti, pognuti se i prignuti. Onima koji će videti njegovim očima, misliti njegovim mislima, biti vođeni njegovom voljom. Nadmoć koju sebi pripisuje je veoma sumnjive prirode. Ona ne počiva na njegovim stvarnim prednostima, kojih zapravo nema, već na njegovoj očajničkoj potrebi da se iznad drugih izdigne i grozničavim naporima koje u to ulaže. Njegova krutost proizlazi iz njegove nesigurnosti. Njegov autirotet je naduvani balon koji je u stalnoj opasnosti da bude probušen. Zato ga tako brižljivo i teskobno čuva. Ne podnosi ni najmanje osporavanje jer je on sam, u svojoj nadmenosti, suštinski sporan. Ne podnosi sumnju iako i sam, kradomice, sumnja u svoju umišljenu veličinu, iako to nikom priznati neće. Sebi samom ponajmanje.
|
