| Razdražljivost |
 |
 |
 |
| nedelja, 06 avgust 2006 07:36 | |||
|
To je čovek razdražljiv, stalno na ivici živaca, gotov da plane čak i nekim sitnim, sasvim nevažnim povodom. Izlivi njegovog gneva su česti, nepredvidivi. I, spolja gledano, po pravilu poptuno besmisleni.
Neki mu u svemu povlađuju, jer ga se pribojavaju. Neki ga izbegavaju u širokom luku. Neki ga, opet, namerno, iz prkosa ili zadovoljstva, draže. To je čovek koga stvarnost pozleđuje skoro na svakom koraku jer se sa njom na svakom koraku sudara. To je čovek koji se previše napregao, pa je stoga uvek na ivici da pucanja. Hteo bi više nego što može pa neminovno ostaje uskraćen u onome što hoće, zbog čega peni od besa. Hteo bi da postigne previše, pa mu sve izgleda premalo. Hteo bi da se uspne previsoko pa mu sve izgleda prenisko. Hteo bi da sve ima pod kontrolom, a mnogo toga mu izmiče. Hteo bi da se sve upravlja po njegovim zamislima i planovima, a život se na njegove zamisli i planove ne obazire. Raspet je između glatkog i savršenog sveta, kakav je zamislio u svojoj glavi, i hrapavog, nesavršenog života kakvim je prinuđen da živi. Između sveta u kome mu sve ide od ruke i onog u kome se postiže tačno onoliko koliko okolnosti i mogućnosti dozvoljavaju. Njegova razdražljivost proizlazi iz ove raspetosti. Kada bi mogao, najradije bi iskočio iz vlastite kože. Liči na automobil bez amortizera koji divlje poskakuje na džombastom putu života. To je čovek koji je u neprekidnom ratu sa svima i svime oko sebe jer je u ratu sa samim sobom i sopstvenim mogućnostima.
|
