| Podozrivost |
 |
 |
 |
| nedelja, 15 oktobar 2006 08:12 | |||
|
Sumnjičav je prema svakom. U svačijim rečima i postupcima vidi zadnje, zle namere. Nemoguće ga je razuveriti. Ukoliko takve namere nisu očigledne, to za njega samo znači da su još opasnije, jer su dobro skrivene.
Sve oko sebe smatra pritvornim, podmuklim osobama, kojih se treba dobro čuvati. Veruje kako bi svako da ga prevari, iskoristi, potisne, opljačka. Uvek je na oprezu, visoko podignutog garda. Napada prvi, iz predostrožnosti, jer je napad najbolja odbrana. Zapravo, u druge projektuje vlastiti odnos prema životu, drugima pripisuje vlastite namere. Drugi mu, kao ogledalo, vraćaju odraz njega samoga. Sklon je iskorištavanju i prevari, sklon da bezobzirno gazi tuđa prava kako bi ostvario sopstvene ciljeve. Time se čak i ponosi, kao snagom i životnom snalažljivošću. Međutim, u drugima osuđuje ono što kod sebe uznosi. Kada on vara i iskorištava, to je legitimna borba za opstanak. Kada to isto čine drugi, to je najcrnje nevaljalstvo. Tako jednom merom meri sebe, drugom sve ostale. Ponosi se svojom sposobnošću da prozre i onemogući tuđe "marifetluke". Ipak, uprkos svoj prodornoj podozrivosti, ili upravo zbog nje, sudi pogrešno i izvlači krive zaključke. Ove greške su nužne. Odraz njega samog, koji u svakom nalazi, onemogućava ga da vidi ljude onakvim kakvi zaista jesu. Nezamislivo mu je da iko može imati drugačije ciljeve, namere, vrednosti, merila od njegovih. Potajno se, međutim, oseća slabijim od drugih. Vlastitu bezobzirnost zato doživljava kao uslov opstanka. Čini mu se da bi propao kada bi vodio računa o drugima i priznao im prava koja je sebi prigrabio. Otuda potiče još jedan, veoma moćan izvor njegove podozrivosti. Sumnja, naime, da su ostali spremni da mu priznaju prava, koja je sebi dodelio. Ovog puta, sumnja mu je na mestu. Nikome se, s razlogom, ne može priznati ono što mu ne pripada.
|
