| Strah od vezivanja |
 |
 |
 |
| nedelja, 28 oktobar 2007 17:04 | |||
|
Bojao se vezivanja za bilo koga i bilo šta. Uspostavljao je unutrašnje odstojanje prema ljudima, prema stvarima, prema onome što je radio. U svakom odnosu, u svakom poduhvatu, ostajao je suštinski izvan. Sebi je u svemu ostavljao odstupnicu. Tako se osećao sigurnijim.
Bojao se bola koji bi ga mogao snaći ako bi izgubio ono do čega mu je previše stalo. Ljudi bi, iz različitih razloga, mogli nestati iz njegovog života, više je voleo da na to bude unapred spreman, kako mu gubitak ne bi preteško pao. Ne samo da bi mogli nestati. Mogli bi ga napustiti i tako povrediti njegov ponos, uzdrmati mišljenje koje je imao o sebi. Površne, lake, prolazne veze je pretpostavljao postojanoj ljubavi, neobavezujuća poznanstva zahtevnim prijateljstvima. Bilo je to bezopasnije. Ležerna zadovoljstva je pretpostavljao proždirućim strastima. Mogli bi propasti poslovi kojih bi se poduhvatio. A sa njima i uverenje u vlastite sposobnosti. Zato se ni u šta nije unosio, ničim zanosio. Sve je radio usput, suštinski se držeći po strani. Prezirao je ljude koji se vezuju za stvari. Stvari su tu da čoveku služe, ne da njime gospodare. Nije padao ni u iskušenje ni da se posveti kakvom kućnom ljubimcu. Odbijao je da se sa bilo kim i bilo čim poistoveti, strahujući da se ne zarobi. Hteo je da u svemu i sa svima zadrži odrešene ruke. Sama pomisao na okolnosti bez izbora u njemu je izazivala snažnu teskobu. Cenio je sebe visoko. U dubini duše, verovao je da ovaj svet nije dostojan njegovog punog učešća. Držao se izvan svega kako bi bio iznad svega. Ljubomorno je čuvao svoju slobodu, ali nije znao šta da sa njom započne. Nije bio ničim vezan ali niti ičemu privržen, ičemu posvećen. Zato ga je razjedalo osećanje uzaludnosti.
|
