Duboko je uveren da se bez laži ne može opstati i da je obmana nužno i veoma delotvorno oružje u životnoj borbi. Istinoljubivost smatra naivnom, budalastom, gotovo samoubilačkom. Ponosi se svojim lukavstvom koje proglašava mudrošću.

Vara da bi stekao neke praktične prednosti i ostvario neke opipljive ciljeve. Da bi došao do novca, položaja, zadovoljstava, popularnosti, uticaja, moći.

Uživa, međutim, u varanju i nezavisno od koristi koje mu ono donosi ili može doneti. Sposobnost da obmane doživljava samu po sebi kao izraz svoje moći i dokaz svoje više vrednosti. Veštinu varanja kod sebe visoko ceni.

Sebe smatra dovitljivom i oštroumnom osobom, okruženom sve samim budalama, glupacima i idiotima koje s lakoćom vuče za nos.

Duboko prezire one koji pokušavaju da u životu nešto postignu vrlinom, trudom i znojem. Takvi, po njemu, nisu nikada ništa razumeli niti će ikada razumeti. Ostaće čitavog života magarci koje samare, iskorištavaju i prevode žedne preko vode.

Uveren je da je ono što ljudi smatraju istinom, ne samo nevažno, već i da istina uopšte ne postoji i da su stvari onakve kakvim čovek uspe da ih predstavi i navede druge da u to poveruju.

Ljudska lakovernost je instrument na kome svira, ubeđen je, umetnošću virtuoza.

Veruje da je svaka uspela prevara njegova velika pobeda, svaka uspela smicalica još jedan dokaz njegove izvanredne, neuporedive inteligencije.

Potiskuje strah da će ga prozreti jer je takav strah proizvod sumnje u sebe koja ga plaši i koju želi da uguši. Strah, međutim, nastavlja da rije u njemu i ponekad izbija, iznenadno, u sasvim neočekivanim prilikama, što u njemu izaziva nemir, pa i paniku.

Strepi i da bi se i sam mogao neoprezne odati. Plaši ga potreba, koju s krajnom mukom savladava, da se pred drugima pohvali svojim obmanama, i tako razotkrije. Strahuje od svoje ogromne taštine koja zahteva da se ispolji.

Kada se dogodi mu prevara ne prođe, kada ga prozru i razotkriju, besan je i na sebe i na one koji su ga osujetili. To je poraz koji mu teško pada jer potkopava njegovo uverenje o vlastitoj superiornosti. Tada postaje razdražljiv i agresivan ili bezvoljan i potišten.

Uverenje o vlastitoj izuzetnosti i nadmoći je, naime, ona početna i najveća laž kojom je varalica prevario samog sebe. Kada se to uverenje poljulja, varalica pada u ponor samoprezira i beznađa.

• Prikaza, roman isprican u vrcavom tonu i brzom, skokovitom ritmu. O ocevima i sinovima, ukljestenim izmedju nesporazuma i sukoba. O nezavrsenom detinjstvu i nedovrsenom razvodu. O prikazi koja proganja. O krivici koja izjeda. O neostvarenim stremljenjima i nemogucem bekstvu. O minulim vremenima koja nas i dalje pohode i sadasnjosti koja nas satire. Tu stvarnost postaje fantazmagoricna a fantazmagorija stvarna. Autor Dejan Simonovic.
• Zaklon, roman o troje ljudi, dva muskarca i jednoj zeni, u traganju za pozivom, za ispunjenjem. Prica o izgubljenosti i pronalazenju. Autor Dejan Simonovic.