| Anksioznost |
 |
 |
 |
| nedelja, 01 oktobar 2006 08:50 | |||
|
Jasna, određena i neposredna pretnja prirodno budi čist strah. Anksioznost je, međutim, mutan, raspršen, sveprožimajući strah, prividno bezrazložan, nepovezan sa određenom i neposrednom opasnošću. Čist strah je trenutan i prolazan, anksioznost je trajno i mučno stanje.
Anskioznost se može javiti kao stalna a prigušena strepnja, različitog intenziteta. Kao teskoba koja nas nikada ne napušta. Kao neodređena uznemirenost. Stalna uznemernost može provaliti kroz napade prividno ničim izazvane panike, uz mučninu, gušenje, lupanje srca, znojenje, dijareju. Anksioznost nas čini napetim jer smo neprekidno na oprezu, spremni da se branimo od neke nepoznate opasnosti. Jedan je od važnih uzroka nesanice. Anksiozne osobe se ne usuđuju da zaspu iz straha da ih u snu, kada su bez odbrane, nešto ne zaskoči. Anksioznost je to mučnija i to ju je teže podneti što joj je uzrok nejasan. Nejasno i nepoznato najteže pada i najviše plaši. Čega se to anksiozna osoba zbilja boji i zašto su skrivene veze između staraha i njegovog pravog uzroka? Ovako duboko potisnut strah mora da se odnosi na nešto što je za osobu od veoma velikog značaja, što se mora sačuvati po svaku cenu, a što na svakom koraku može biti ugroženo. Nešto bez čega živeti izgleda nezamislivo a čemu je skoro sve pretnja. Šta je to toliko važno a veoma lako može biti ne samo teško povređeno već i uništeno? To je nerealna predstava koju smo stvorili o sebi i koje se grčevito držimo, u uzaludnoj nadi da ćemo njome nekako nadomestiti nedostajuće samopouzdanje. Stvarnost je zaista, bukvalno na svakom koraku, pretnja ovoj predstavi. Prikrivanje veze između straha i njegovog uzroka je deo nesvesnog zaštitnog sistema kojim bismo da sačuvamo iluziju da smo nešto više nego što uistinu jesmo. Anksiozna osoba strepi s razlogom. Ono što pokušava da sačuva je, u svojoj nestvarnosti, toliko krhko da zaista se zaista i pod najblažim udarom može raspasti. Anksioznost nije sudbina, nismo na nju osuđeni. Anksioznost se da prevazići ukoliko se odreknemo onoga što nismo, niti možemo biti, i prihvatimo sebe onakvima kakvi jesmo.
|
