| Fantom savršenstva |
 |
 |
 |
| petak, 16 jul 2004 09:10 | |||
|
Mnoge ljude proganja fantom savršenstva, uzrok mnogih velikih nevolja, zloduh koji čoveka isisava, muči, lomi, uništava.
Opsednuti ovim fantomom, ljudi gube svaku predstavu o ostvarivom i mogućem. Pa i svako interesovanje za ono što se zaista može učiniti i postići. Sve im to izgleda jadno, ništavno, nedostojno truda. Samo bi se savršena ostvarenja mogla računati ali njih, naravno, nema. Otuda čovek ide kroz život prožet dubokim nezadovoljstvom sobom, ljudima oko sebe i svime što ga okružuje. Izjedaju ga gorčina i jed, raspinje unutrašnji bes. Dođe mu čas da rastrgne sebe, čas one i ono oko sebe. Svaki nesklad u braku ili ljubavnoj vezi ga ljuti jer dokazuje da mu brak ili veza nisu idealni. Svaka trzavica u odnosima sa rodbinom, prijateljima, poznanicima ga razdražuje jer svedoči o nesavršenstvu ljudksih odnosa. Svaki problem, ili neuspeh na poslu ga ispunjava srdžom i strahom jer ukazuje da posao ne obavlja na besprekoran način. Da nije nedostižni i svemogući majstor svog zanata. Život mu deluje otužno jer ga je nemoguće ispuniti neprekidnim i treperavim ushićenjem. Budući da nije u stanju da dosegne savršenstvo, čovek odustaje od mnogo toga. Njegov život postaje sve skučeniji, sve sumorniji. Ganjajući nedostižno savršenstvo, čovek svoje snage rasipa uzalud. Isprazno i u prazno. Pokušavajući da ostvari nemoguće, čovek propušta da postigne ostvarivo. Upinjući se da bude ono što je nemoguće biti, čovek zanemaruje ono što stvarno jeste i što stvarno može.
|
