| Sputanost |
 |
 |
 |
| nedelja, 21 januar 2007 14:54 | |||
|
Ljudi se često ljute na sebe zbog svoje sputanosti. Hteli bi da učine ovo ili ono, ali jednostavno ne mogu, kao da ih je okovala neka moćna a nevidljiva sila. Retko, međutim, pokušavaju da potraže prave uzroke svojih inhibicija, prave razloge onoga što im potkresuje krila.
U želji da prevaziđu sputanost, ljudi sebi često izdaju zapovesti - uradićeš to i to, postupićeš tako i tako. Zapovesti ostaju neispunjene, zbog čega onda čovek sebe dodatno prezire kao slabića. Zapovesti te vrste, međutim, ne mogu biti izvršene jer im se protivi nešto duboko u nama. Ne možemo se osloboditi svojih inhibicija a da se ne pozabavimo onim što ih stvara. Ne možemo promeniti ovaj ili onaj vid svog ponašanja a da ne promenimo sebe. Čovek nije prost zbir nepovezanih postupaka, emocija i stavova. Čovek je celina (čak i onda kada je unutar sebe duboko podeljen), koja se ispoljava u svakom njegovom činu, osećanju, mišljenju. Šta leži u osnovi naših sputanosti? To je strah. Strah od ponižavajućeg iskustva koje očekujemo i koje želimo da izbegnemo. Različite osobe doživljavaju različite stvari kao ponižavajuće. Osoba će se osetiti poniženom ako je prekršila neki svoj unutrašnju tabu, kojim se ponosi. Nema opšteg pravila šta je za koga tabu. Svako ima neke svoje zabrane koje mu pomažu da se oseća superiornim u odnosu na sav ostali svet. Neko će se, recimo, osetiti poniženim ako se prepusti osećanjima jer ih smatra nedostojnim predstave o čvrstom, racionalnom biću, koju gaji o sebi. Neko će se osetiti poniženim ako mora da uči jer učenje ruši njegovu pretenziju na već dosegnuto sveznanje. I tako dalje. Bezbroj je tabua te vrste, koje lakše prepoznajemo kod drugih nego kod sebe. Nisu samo prekršeni tabui izvor poniženja. Poniženje je povezano sa porazom. Kao i kada je reč o tabuima, različiti ljudi kao poraz doživljavaju različite stvari. Neko će, na primer, izbegavati takmičenje kako se ne bi ispostavilo da ipak nije najbolji, iako je mislio da jeste. Neko će se ustezati da priđe osobi koja ga privlači, kako ne bi stavio na probu svoju navodnu neodoljivost. Svako može lako da zamisli mnoštvo sličnih situacija. Najopštije gledano, poraz je neuspeh da ostvarimo vlastite iluzije. To je suočavanje sa činjenicom da nismo ono što mislimo da bismo morali biti. Što je osoba umišljenija, više je toga što će doživljavati kao nepodnošljiv poraz. Što se više pribojava mogućih poraza, to će biti sputanija. Da bismo se rešili svoje sputanosti, najvažnije je da promenimo svoj odnos prema sebi.
|
