| Potrošač |
 |
 |
 |
| ponedeljak, 12 mart 2007 10:47 | |||
|
Mnogi sebe i svoju vrednost određuju odećom koju nose, muzikom koju slušaju, tv programima koje prate, kolima koja voze, stvarima koje poseduju, mestima na koja izlaze.
Sebe ne doživljavaju i ne odmeravaju na osnovu onoga što osećaju i čine, ne na osnovu svojih osobina, sposobnosti i dela, već na osnovu onoga što troše. Sebe ne zasnivaju na onome što je u njima, već na nečemu van njih. Na nečem spošljašnjem, površnom, nevažnom. U potrošnji nalaze svoj ponos, svoje opravdanje, svoj životni razlog. Potrošač ne vodi sopstveni život. Naprotiv, njega drugi vode kao psa na lancu. Potrošač nema vlastite volje. On je poslušni izvršilac tuđih naloga, igračka u tuđim rukama. Potrošač ne čini i ne želi, već oponaša ono što mu je nametnuto da čini, naloženo da želi. Lišen suštine, slab i povodljiv, netrpeljiv je i pun prezira prema svemu onome što se razlikuje. Kako nije utemeljen u sebi, sve drugačije ga ugrožava. Potrošaču je neophodno da ga neko ili nešto neprekidno zabavlja jer je sam sebi smrtno dosadan. Potrošač nema ni vlastitih pobuda, ni vlastitih osećanja. Zato se tako očajnički trudi da bude u toku. Da slučajno ne zaostane, ne izgubi korak. To je opasnost koja ga užasava. Kako da se suoči sa svojim mrtvilom, sa svojom prazninom? Kako da izađe na kraj sa osećanjem uzaludnosti, bezvrednosti, besmisla? Kako da sopstvenim snagama ispuni svoj život? Kako da se vrati sebi, kada je sebe izgubio? Svo obilje onoga što se potrošaču nudi, ne može da zameni ono što mu suštinski nedostaje - njega samog. Zbog toga i živi u potajnom očajanju od koga panično a uzaludno beži.
|
