| Pohvale i pokude |
 |
 |
 |
| nedelja, 08 april 2007 09:47 | |||
|
Pohvalama i pokudama se vlada. Ne hvale nas i ne kude zato što smo učinili nešto po sebi dobro ili rđavo već zato što smo se priklonili ili odbili da se priklonimo tuđoj volji, tuđim očekivanjima, tuđim zahtevima.
Pohvale i priznanja su nagrada za poslušnost, pokude i osporavanja kazna za nepokornost. Pohvalama bi da nas kupe, grdnjama i osporavanjima da nas zastraše. Cilj oba sredstva je da nas otrgnu od nas samih. Da umesto samosvojnih ličnosti načine podređena, prilagodljiva bića, koja se spolja mogu lako usmeravati i bez otpora oblikovati. Cilj je da se naši unutrašnji putokazi zamene spolja postavljenim orijentirima. Cilj je da se spoljnom galamom zaguši naš unutrašnji glas. Cilj je da se prirodno samopoštovanje zameni sujetom, koja će se spolja održavati i rušiti. Cilj je da, zanemarivši sebe, postanemo zavisni od drugih. Od tuđe volje, tuđeg mišljenja. Kada dopadnemo zavisnosti od pohvala i priznanja, kada stanemo da zaziremo od kritika i osporavanja, to je znak da smo se našli u veoma gadnom sosu. Pohvala i priznanja nikada dovoljno. To je jelo koje ostavlja uvek gladnim. To je jelo koje, umesto nas samih, hrani našu sujetu. Nezasitu upravo zato što je lažna. Pritom naše pravo ja umire od gladi. Što je pravo ja dublje potisnuto, to nam strašnija izgleda opasnost da ostanemo bez pohvala i priznanja, koje nam, ma šta činili, uvek mogu uskratiti. Strah od kritike i osporavanja može da nas sasvim ukoči. Može da nas dovede do toga da se više ne usuđujemo ni da dišemo kao ljudi, da nam neko ne bi nešto prebacio. A uvek se nađe nešto što će nam neko zameriti. Makar se rastrgao, čovek ne može svima da udovolji. Pohvale su klopka. Ako u nju upadnemo, gotovi smo. Pokude su bič kojim vitlaju nad našim glavama. Ako se uplašimo njegovog fijuka, pretvoriće nas u roblje.
|
