| Samosvest |
 |
 |
 |
| sreda, 27 februar 2008 10:57 | |||
|
Samosvest podrazumeva svest o sebi, o svojim istinskim osećanjima, željama i mislima, o svojim postupcima i osobinama, mogućnostima i ograničenjima. Samosvest podrazumeva još nešto - svest o svojoj vrednosti. Nazivamo samosvesnima one ljude koji sebe uvažavaju i cene.
To dvoje je usko povezano. Ako ne poznajemo sebe, ne znamo koliko vredimo. Sebe ili potcenjujemo ili precenjujemo, često naizmenično. Pritom nas nagriza osećaj duboke nesigurnosti. Uzalud pokušavamo da ga ugušimo. Nesigurnost je posledica udaljenosti od sebe i ne može se ukloniti dok se sebi ne približimo. Mnogi se vajkaju da im nedostaje samopouzdanja. Tragaju za nečim što bi im ulilo samopouzdanje. Ili traže načine da ga steknu. Kao da je samopouzdanje nešto spoljašnje, neka čudotvorna tečnost koja se u nekog može usuti. Ili nekakav deo koje se u čoveka može ugraditi. Samopouzdanje se lako brka sa nadmenošču i ohološću. Sasvim pogrešno. Nije pun samopouzdanja onaj ko se busa u prsa, vičući - ja sam najbolji. Naprotiv, upravo oni kojima nedostaje prave vere u sebe imaju potrebu za ovom vrstom isticanja. Mnogi ljudi imaj sablasan osećaj da im samopouzdanje uvek nekako izmakne, ma koliko se trudili da ga steknu. Ne slučajno. Samopouzdanje se ne može niti steći, niti imati. Ono je odnos prema sebi, ne osobina ili stvar. Samopouzdanje je izraz samosvesti. Samopouzdan čovek drži do sebe. To znači da je svestan sebe. To znači da sebe uzima ozbiljno, da ne zanemaruje, ne nipodaštava, svoja osećanja, želje, iskustva, doživljaje, mišljenja, osobenosti, mogućnosti. Ipak, uglavnom smo sebe nedovoljno svesni. Šta više, trudimo se da tu svest umanjimo, zamutimo. Ne samo da ne znamo ko smo, već i ne želimo da to znamo. Od toga bežimo, od toga strahujemo. Zašto to sebi činimo? Zašto potkopavamo sami sebe? Zato što u nama postoji jedno mutno ali veoma moćno osećanje da onakvi jesmo nismo dovoljni da bismo se poneli sa ljudima i sa životom. Da nam je neophodno da budemo nešto više od sebe kako ne bismo bili uništeni. To više, međutim, ne postoji. Izuzev kao obmana. Izuzev kao opasna opsena koja nas upropaštava. Ono smo što jesmo i ne vredi nam da od toga bežimo. Nećemo pobeći, ma koliko pomamno to pokušavali. To što jesmo je sasvim dovoljno. Važno je da se u to uverimo. Važno je da sebi damo šansu.
|
