| Potčinjenost |
 |
 |
 |
| četvrtak, 29 jul 2004 09:10 | |||
|
Mnogi ljudi su skloni da se dragovoljno potčine tuđoj volji i prepuste tuđem vođustvu. Bez ovog vođstva jednostavno ne znaju šta da započnu sa samima sobom.
Tim ljuidma je uvek potreban neko ko će im ukazivati put, ko će im reći šta da misle i rade, ko će umesto njih donositi odluke i na sebe preuzeti odgovornost. Ti se ljudi podređuju drugima da bi izbegli teskobu odlučivanja i sa sebe skinuli teret odgovornosti. Veruju da, odrekavši se svoje volje, više ne moraju da lupaju glavu oko toga šta je dobro a šta loše, šta ispravno a šta ne, šta je korisno a šta štetno niti da se više rastržu pokušavajući da izaberu šta, kada i kako činiti. Tu je neko drugi da misli, da se rastrže i da bira umesto njih. Pošto odbijaju da o bilo čemu odlučuju, ni u čemu ne mogu pogrešiti i ni zbog čega biti krivi. Šta god da se dogodi, odgovoran je neko drugi. Pristajući na dobrovoljno ropstvo, veruju da su sebi izdejstvovali maltene dečiju bezbrižnost i bezazlenost. Odabravši da slede, veruju da su teret i teskobu života utrapili onima koji ih vode. Oni kojima su se podredili, međutim, prihvataju njihovu pokornost ali ne i odgovornost za njihove živote. Upotrebljavaju ih onako kako nađu za shodno, ne hajući za posledice. Potčinjeni su za njih tek figure koje koriste kako im se prohte, u skladu sa vlastitim planovima, ciljevima i interesima. Ili čak ćefovima. Želeći da uteknu odgovornosti i izmaknu teskobi, mnogi ljudi postaju zavisni od onih koji ih bezobzirno zloupotrebaljva i iskorištavaju. Previsoka je cena koju plaćaju odričući se vlastite volje. Većina toga nikada ne postane svesna jer se podređeni ljudi boje da o tome uopšte misle kako ne bi srušili nesigurnu i lažnu osnovu na koju su postavili svoj ropstvu posvećeni i stoga promašeni život.
|
