Ravnodušnost ili čak odbojnost prema jelu može imati više uzroka. Odbijajući da jedu ljudi (i deca) izražavaju različite stvari. To može biti otpor tuđoj volji, ali i svojevrsni protest (neka vrsta štrajka) kao i oblik samokažnjavanja.

Nedostatak apetita se kao vid otpora najčešće javlja kod dece. Deca mrljave i odbijaju da jedu jer je to njihov način da se suprotstave volji odraslih. Što se želje i volja deteta manje uvažavaju, to je veća verovatnoća da će ono, mrljaveći sa jelom, pribeći pasivnom, ali često veoma upornom, tvrdoglavom i veoma uznemiravajućem otporu. Dete tako, na njemu najdostupniji način, vraća milo za drago, osujećujući volju odraslih, kao što su oni osujetili njegovu.

Odbijanje jela kao vid protesta se javlja i kod dece i kod odraslih. Najsvesnije i najdramatičnije je ovakav protest izražen kod onih koji otvoreno štrajkuju glađu. Šta žele štrajkači glađu? Da iskažu svoj gnev zbog nepravde koja im je počinjena i da iznude bolji postupak. I ujedno, što je veoma važno, okrive one koji su im nepravdu naneli.

Na jedan manje dramatičan, nesvesniji i prigušeniji način, ovo se događa svakodnevno. Tako jedan službenik koji je, po njegovom uverenju, nezasluženo preskočen u napredovanju, odjednom «gubi apetit» i jedva da jede. To je vid pasivnog protesta kome nesvesno pribegava.
Znamo i da mnogi ljudi, koje pogodi neka nesreća, «ne mogu ništa da okuse, ništa da stave u usta». Nesreća se u tom slučaju doživljava kao nepravedna kazna a odbijanje jela je izraz dubokog negodovanja protiv nezaslužene nesreće.
Da jedu često odbijaju i oni koji se zbog nečeg osećaju krivim. I njima se «gadi svaki zalogaj». Lišavajući se hrane, ove osobe kažnjavaju sebe zbog krivice koju su počinile ili veruju da su počinile.
Ljudi sebe «gubitkom apetita» mogu kazniti i zbog neke greške, nekog promašaja, nekog neuspeha. Zbog toga što im se čini da su podbacili, da nisu bili na visini zadatka koji su sebi postavili i zahteva koje su sebi nametnuli. U ovom slučaju «štrajkuje glađu» njihov povređeni ponos.

• Prikaza, roman isprican u vrcavom tonu i brzom, skokovitom ritmu. O ocevima i sinovima, ukljestenim izmedju nesporazuma i sukoba. O nezavrsenom detinjstvu i nedovrsenom razvodu. O prikazi koja proganja. O krivici koja izjeda. O neostvarenim stremljenjima i nemogucem bekstvu. O minulim vremenima koja nas i dalje pohode i sadasnjosti koja nas satire. Tu stvarnost postaje fantazmagoricna a fantazmagorija stvarna. Autor Dejan Simonovic.
• Zaklon, roman o troje ljudi, dva muskarca i jednoj zeni, u traganju za pozivom, za ispunjenjem. Prica o izgubljenosti i pronalazenju. Autor Dejan Simonovic.