Prikaza

U izdavačkoj kući Albatros Plus iz Beograda, objavljen je roman "Prikaza" Dejana Simonovića.

Roman je ispričan u vrcavom tonu i brzom, skokovitom ritmu. pripoveda o očevima i sinovima, uklještenim između nesporazuma i sukoba. O nezavršenom detinjstvu i nedovršenom razvodu. O prikazi koja proganja. O krivici koja izjeda. O neostvarenim stremljenjima i nemogućem bekstvu. O minulim vremenima koja nas i dalje pohode i sadašnjosti koja nas satire. Tu stvarnost postaje fantazmagorična a fantazmagorija stvarna.

Dejan Simonović

Posetite blog posvećen književnom stvaralaštvu Dejana Simonovića

Tekstovi

Rasejanost

Događa nam se da ne uspevamo da se saberemo, usredsredimo. Da zaboravljamo šta smo započeli, želeli, nameravali, mislili. Ova rasejanost može da zahvati veliki deo našeg života i da u nas usadi osećanje mučne i teskobne izgubljenosti. Koji su uzroci naše rastresenosti?

Naravno da smo skloni tome da zaboravljamo ono što nas plaši, muči, vređa, ponižava. Naš ponos se buni i brani stvarajući rupe u pamćenju. Naše misli i namere se jednostavno mrse i kidaju kada se, a da toga najčešće nismo svesni, približe opasnoj oblasti.

Može se, takođe, dogoditi da smo upali u neku tešku unutrašnju nedoumicu koja nas u potpunosti zaokuplja, ne ostavljajući nam nimalo pažnje za bilo šta drugo.

A možda smo se i previše opteretili, postavivši sebi mnoštvo zadataka i ciljeva, pa je rasejanost neka vrsta unutrašnjeg štrajka kojim se branimo od preteranih zahteva kojima sebe satiremo.

Rastresenošću se, takođe, često branimo i od tuđih zahteva. Lako zaboravljamo ono što doživljavamo kao spoljnu prinudu.

U jednom širem smislu, lakoća kojom gubimo nit svojih misli, želja i namera, ukazuje na opštu udaljenost od sebe samih. Ukazuje na to da smo na sebe zaboravili.

Povređeni ponos je osnovni uzrok udaljavanja od sebe i zaborava koji je izraz tog udaljavanja. Naš ponos ne želi da zna za naše biće koje se pokazalo nedostojim i zato ga gura u stranu, kao nešto stidno čega se valja otresti. Što je ponos teže povređen, udaljenost je veća, zaborav izraženiji.

Korisno je da se u periodima najintezivnije zaboravnosti upitamo nije li naš ponos nečim povređen. I čime.

Sklonost da lako zaturamo svoje želje i misli, da olako kidamo niti svojih planova i namera, ima u sebi nečeg samorazarajućeg.

Rastresenošću sami sebe sabotiramo, onemogućavamo, sprečavamo da postignemo ono što želimo. Tako osujećujemo vlastito samoostvarenje.

Zašto?

Ostvariti se znači prihvatiti sebe onakvim kakvi jesmo. Sa svim vrlinama ali i manama, sposobnostima ali i nedostacima, mogućnostima ali i ograničenjima.

Prvo bez drugog ne ide, ma koliko to želeli.
Share