| Uspesi i neuspesi |
 |
 |
 |
| nedelja, 07 oktobar 2007 09:51 | |||
|
Živimo u konkurentskoj civilizaciji. Od malena nam utuvljuju u glavu da je najvažnije biti ispred drugih. Od malena nas, u porodici, školi, društvu, vrednuju prema uspesima i neuspesima. Teško je odupreti se ovom pritisku.
Uspeh donosi pohvale, divljenje, nagrade. Zbog neuspeha bivamo kažnjavani, omalovažavani, ismevani, zapostavljani. Mnogi će podleći takmičarskom pritisku koji se na njih vrši sa sviju strana. Mnogi će i sami sebe početi da doživljavaju kao alatku za postizanje uspeha. I time će sebi otvoriti put u pakao večnog nezadovoljstva, nesigurnosti i strepnje. Ma šta postigli, ostaje još toliko toga nedosegnutog. Ma koliko je onih koje su ostavili za sobom, uvek će se naći i previše onih ispred, da ih pritiskaju kao mora. Zato tuđi uspesi tako teško padaju. Zato se doživljavaju kao udarac maljem. Zato proizvode potištenost, utučenost, razdraženost, osećanje bezvrednosti. Tuđi uspeh se prima kao sopstveni neuspeh. Nekome je pošlo za rukom ono što samom čoveku nije. A to mu je nepodnošljivo. Morao bi biti ispred svakog, u suprotnom se oseća ništavnim. Uzimajući sebe kao puko oruđe uspeha, čovek samome sebi nanosi rane koje bi mogao izbeći. Time sebi čini ogromnu nepravdu. Time sebi zagorčava život i uništava samopouzdanje. Prihvatajući da se meri prema drugima, čovek zapostavlja i guši svoju jedinstvenost. Ono što po sebi jeste postaje mu nebitno. Potisnuvši svoju ličnost, biva opsednut mestom koje među drugima zauzima. Budno motri koliko je ispred koga a koliko za kime zaostaje. To ga lomi, to ga izluđuje. To guta njegovu energiju. Tako sam sebe uništava. Nismo na ovoj zemlji da bismo služili uspehu i očajavali zbog neuspeha. Podela na dobitnike i gubitnike je lažna. Život kojim živimo je samo naš, jedinstven, neponovljiv. Ne može se meriti sa tuđim.
|
