| Nihilizam |
 |
 |
 |
| sreda, 12 decembar 2007 18:00 | |||
|
Savremeni nihilizam nije prkosno poricanje vrednosti. To je njihovo odsustvo. To je manjak, to je vakuum, to je izgubljenost. Živimo u fluidnim, promenljivim društvima, koja pojedincu neprekidno izmiču tlo ispod nogu. Sve nekako visi u vazduhu, sve je postalo nestvarno, rastegljivo, neodređeno.
Ličnost je izgubila okvir u kome može da se snađe i razvija. Izgubila je sistem vrednosti prema može da se odredi, u prihvatanju i osporavanju, u pristajanju i pobuni. Od čoveka se traži čas ovo, čas ono, zahtevi se sve ubrzanije smenjuju, što ljudsko biće čini sve uznemirenijim, sve rastrzanijim. Sve brže trčkara tamo i ovamo, a da nikuda ne stiže. Stoji u mestu, iako je stalno u pokretu. Lišen pouzdanih i postojanih putokaza, pojedinac je, kao kakav Kafkin junak, prinuđen da neprekidno nagađa. Ovo nagađanje ga čini sve zrbkanijim, sve nesigurnijim. Ne zna ni gde je, ni ko je, ni kuda ide. Oprhvan teskobom, sve je zastrašeniji i sve manje veruje u sebe. Neki, u strahu od ništavila, beže u fanatizam. Kako bi povratili izgubljeni smisao, kako bi uobličili bezoblično, sebe primoravaju da poveruju u bilo šta. Nasilni prema sebi, nasilni su i prema drugima. Ne mogu da podnesu ni najmanje osporavanje, ni najmanju sumnju, upravo zato što ni sami nisu zaista ubeđeni u ono čega su se, kao davljenici, dohvatili. Tuđe mišljenje je opasnost, koju treba ukloniti, upravo zato što je njihovo vlastito ubeđenje toliko krhko da ga svaki dodir može uništiti. Dogmatizam je oblik prerušenog nihilizma. Neki padaju u tupu ravnodušnost, čemu se batrgati kad ionako ništa nema značaja? Većina teskobu praznine smiruje sedativima. Tabletama, alkoholom, kupovinama, televizijom, internetom. Ljudi se omamljuju da bi umrtvili strah. Nihilizam razara i ličnosti i društvo. To je otrov koji ubija dušu.
|
