| Ko je kriv |
 |
 |
 |
| Napisao siMOn1960 | |||
| sreda, 30 maj 2007 18:09 | |||
|
Ćerka: Ona je kriva za ovo što me je snašlo. Ko? Ćerka: Majka. Ko drugi. Upropastila mi je život. Da nije to malo prejak izraz - upropastiti život? Ćerka: Uopšte nije. To je tačno ono što mi je napravila. Ona je krivac za moje probleme. Na koje probleme misliš? Ćerka: Na sve. Ubila me je u pojam, eto šta mi je uradila. Nije valjda da su sve lađe potonule? Zar ne možeš da isplivaš? Ćerka: Ne, ne mogu. Ne možeš ili ne želiš? Ćerka: Kako ne bih želela. Naravno da želim da rešim svoje probleme. Svako to želi. Ovde se ne radi o svakom već o tebi. Šta ti je važnije, da rešavaš probleme ili da tražiš krivca za njih? Ćerka: Mora da se zna ko je kriv. Zašto je to toliko važno? Ćerka: Tako, važno je. Želiš li da je kazniš? Ćerka: Koga? Majku. Ćerka: Ne, samo hoću da se zna koliko mi je zla nanela. Ne da izigrava nevinašce, koje je uvek u pravu. Uostalom, i da hoću ne mogu da je kaznim. Iako je to debelo zaslužila. Koliko me je samo puta kažnjavala bez ikakvog razloga. Samo zato što bi joj nešto dunulo. Mogla bi i ona da oseti kako je to biti kažnjen. Možeš da je kazniš, to i sama znaš. Ćerka: Kako? Tako što ćeš joj nametnuti osećanje krivice. Ne pokušavaš li to da učiniš? Ćerka: Pa dobro, neka se i ona bar malkice grize. Neka i ona malo pati zbog mene. Ja sam zbog nje dosta propatila. Ti, sa svoje strane, nisi ništa doprinela svojim nevoljama? Ćerka: Nisam valjda toliko luda da sama sebe ukopavam. To bi majka volela da mislim. Kad god bi mi se dogodilo nešto loše, govorila bi - sama si sebi kriva. A nisi? Ćerka: Naravno da nisam. Smatraš sebe nepogrešivom? Ćerka: Nisam to rekla. Ako nisi nepogrešiva, znači da si ipak bar nečim doprinela svojim problemima. Ćerka: Možda i jesam. Ali ti se više sviđa da se osećaš kao žrtva? Ćerka: Ja i jesam žrtva. Njena žrtva. Tako da možeš da sažaljevaš sebe? Ćerka: Kad me već niko drugi ne žali. To što sebe vidiš kao žrtvu ti daje pravo da se ljutiš? Ćerka: Svako bi bio ljut da je na mom mestu. Ljutiš li se nekad na sebe? Ćerka: Uf, kako da ne. Ponekad mi dođe da samu sebe izudaram. Zašto? Ćerka: Ne znam. Da li se manje ljutiš na sebe kada se ljutiš na nekog drugog? Majku na primer? Ćerka: To je tačno. Ljutiš li se još na nekog osim na majku? Ćerka: Pa, kad smo već kod toga, mnogi me ljute. Ali niko kao majka. Zašto? Ćerka: Prave mi probleme, eto zašto. Idu mi na ganglije. Ti sama sebi ne praviš nikakve probleme? Ćerka: Pa dobro, možda i pravim. Hoće li tvoji problemi nestati ako za njih nekog okriviš? Ćerka: Neće. Zaključuješ li nešto iz toga? Ćerka: Možda bih mogla da se malo manje bavim krivcima, više sobom. Odlično. Ima li još nešto? Ćerka: Pa da se malo više potrudim da popravim neke stvari u svom životu, umesto da se ljutim i sebe sažaljevam.
|
|||
| Poslednje ažurirano petak, 24 jul 2009 07:46 |
