| Neshvaćena osoba |
 |
 |
 |
| petak, 06 jul 2007 09:21 | |||
|
Čini ti se da te niko ne razume? Čini mi se? Ništa se meni ne čini. Zaista me ne shvataju. Šta to tačno znači? Jasno je šta znači kada te ne shvataju. Nema tu šta da se objašnjava. A da ipak pokušaš da budeš malo određeniji? Možda to i nije baš toliko jasno kao što ti se čini. Ja, recimo, ne znam tačno o čemu govoriš kada kažeš da te ne razumeju. Recimo da pogrešno tumače moje reči i moje postupke. U kom smislu? Sve izvrnu. Pripisuju mi namere i motive koje uopšte nisam imao. Je li to što ti pripisuju po tebe uvredljivo i omalovažavajuće? Naravno, o tome se i radi. Sve izvrnu tako da me unize. Ako, na primer, nešto neću da uradim, kažu da je to nešto što izbegavam zato što se bojim. Ili zato što nekom hoću da napakostim. I slične gluposti. A to nije tako? Naravno da nije. Imam svoje razloge zbog kojih nešto činim ili ne činim. Ti razlozi nemaju nikakve veze sa onima koje mi prišivaju. Šta te onda briga šta ti pripisuju kada ti znaš da nije tako? To što ja znam, nije dovovljno. Moraju da znaju i ostali. Zašto? Zato. Šta još podrazumeva neshvatanje kojim si, kažeš, okružen? Ne obraćaju pažnju na moje potrebe. Ne pružaju mi ono što mi treba, primoravaju me na ono što mi ne odgovara. Zapravo, mislim da uopšte ne primećuju šta mi treba. To te ljuti? To me izluđuje. Ponekad se ponašaju kao da me uopšte nema. Ili kao da sam toliko nevažan da se uopšte ne računam. Užas. Još nešto? Nisu sposobni da shvate pravi značaj onoga što kažem ili uradim. Sve umanjuju. A ti, poznaješ li svoje potrebe? Vodiš li o njima računa? Znaš li tačno šta želiš? Suvišno pitanje. Naravno da znam. Kako ne bih znao? Zašto ti je onda toliko važno da li ih drugi poznaju i priznaju? Zato što mogu da me spreče da ih ostvarim. Jesi li spreman da se boriš za ono što ti treba i što želiš? Ne radi se o tome. A o čemu se radi? Možda o tome da ti sve bude prineto na poslužavniku a da ne moraš čak ni da zatražiš? I ti sve izvrćeš, kao i ostali. Neću da razgovaram na taj način. Imaju li i drugi svoje potrebe? Imaju, to ne sporim. Šta ako se njihove potrebe kose sa tvojima? Ili ako jednostavno nisu u mogućnosti da ti pruže ono što tebi treba? Misliš li da se ceo svet okreće oko tebe? To nisam rekao. Ali bi voleo da je tako. Jesi li siguran da je baš razumevanje ono što tražiš? Naravno da sam siguran. Šta bi drugo bilo? Da ne tražiš odobravanje? Da ne tražiš da te svi tapšu po ramenu, ma šta rekao ili učinio? Čak da ti se dive? Da ne očekuješ da stalno budeš u centru pažnje? Da ne očekuješ da se svi lome oko tebe? Jesi li neshvaćen ili sebičan? Optužuješ me? Osuđuješ? Nikako. Samo te pozivam da razmisliš o par stvari, to će ti mnogo više pomoći nego da sebe sažaljevaš a druge okrivljuješ. Da li to tebe zaista ne razumeju ili ti ne razumeš sebe? Da li od drugih tražiš previše, možda nemoguće? Da li si spreman da drugima pružiš razumevanje koje za sebe zahtevaš? Da li si spreman da se oko nečega i sam potrudiš ili veruješ da bi sve moralo da ti padne s neba? Da li si zbilja toliko značajna ličnost kao što ti se čini da jesi?
|
