HomeTekstoviForumKontaktPretragaDownload

NAPOMENA: Tekstovi na ovom sajtu nisu stručne prirode. To su slobodno-esejistička razmatranja o mukama s dušom. Za svu stručnu psihološku pomoć neophodno je da se obratite stručnim licima.

Prikaza

U izdavačkoj kući Albatros Plus iz Beograda, objavljen je roman "Prikaza" Dejana Simonovića.

Roman je ispričan u vrcavom tonu i brzom, skokovitom ritmu. pripoveda o očevima i sinovima, uklještenim između nesporazuma i sukoba. O nezavršenom detinjstvu i nedovršenom razvodu. O prikazi koja proganja. O krivici koja izjeda. O neostvarenim stremljenjima i nemogućem bekstvu. O minulim vremenima koja nas i dalje pohode i sadašnjosti koja nas satire. Tu stvarnost postaje fantazmagorična a fantazmagorija stvarna.

Dejan Simonović

Posetite blog posvećen književnom stvaralaštvu Dejana Simonovića

Spasimo šumu

Spasimo Zvezdarsku šumu

Baner

Nepotrošač

Sreća nije u potrošnji. Blog - Nepotrošač

Share on facebook
Sigmund Frojd (Sigmund Freud) PDF Štampa El. pošta
Napisao siMOn1960   
ponedeljak, 09 januar 2006 10:39

Rođen 6. maja 1856. godine u Frajburgu u Austrougarskoj (sada Pribor u Češkoj), umro 23. septembra 1939. u Londonu, Sigmund Frojd je tvorac psihoanalize kao teorije, koja rasvetljava način funkcionisanja čovekove psihe, i kao terapeutske prakse. Frojd je takođe primenjivao psihoanalitičku teoriju prilikom analize mitoloških, antropoloških, umetničkih i religijskih fenomena.

Frojd ističe značaj nesvesnog, kao prevladavajućeg faktora koji suštinski upravlja čovekovim ponašanjem i emocijama i koji zaprema veći deo našeg uma. Naša je svest tek onaj manji, vidljivi deo ledenog brega.

Frojdovo nesvesno je ono što potiskujemo jer je u suprotnosti sa našim svesnim stavovima ili drugim podsvesnim stremljenjima, to je ono traumatično iskustvo sa kojim odbijamo da se suočimo. Za naše mentalno zdravlje je važno da oslobodimo potisnuti, nesvesni sadržaj. Ovo se postiže metodom slobodnih asocijacija, kada je oslabljena svesna kontrola, ili tumačenjem snova koji razotkrivaju skrivenu istinu. Metod slobodnih asocijacija podrazumeva da dopustimo da naše misli slobodno teku, onako kako se u nama javljaju, bez ikakve logičke ili bilo koje druge kontrole.

Ljudima upravljaju instinkti koji se mogu svesti na mali broj osnovnih i grupisati u dve kategorije. To su Eros, instinkt života, koji podrazumeva sve erotske instinkte i instinkte samoodržanja, i Tanatos, instinkt smrti, koji podrazumeva sve porive upravljene ka agresiji, samodestrukciji i okrutnosti.

Po Frojdu, naša je ličnost trodelna i sastoji se iz Ida, Ega i Super-ega. Id je onaj deo kojim vladaju instinktivni seksualni porivi koji traže zadovoljenje. Super-ego predstavlja "savest", što znači društveno uslovljene kontrolne mehanizme koje roditelji usađuju deci u najranijem detinjstvu. Ego je svesno ja stvoreno kroz napetost i interakciju između Ida i Superega. Ego pokušava da pomiri suprotstavljene zahteve Ida i Super-ega sa uslovima spoljne realnosti.

Instiktivne potrebe su seksulane prirode, s tim da se seksualno shvata u najširem smislu kao potreba za telesnim zadovoljstvom. Dete je od samog rođenja vođeno potrebom za ovim zadovoljstvom, koja prolazi kroz više faza. Prva je oralna gde se zadovoljstvo postiže sisanjem. Sledi analna faza kada se izvor zadovoljstva premešta na anus. Zatim dete razvija interesovanje za seksualne organe što predstavlja faličku fazu.

U faličkoj fazi se javlja seksualna želja prema roditelju suprotnog pola i neprijateljstvo prema roditelju istog pola što se naziva Edipov kompleks. Ova osećanja stvaraju društveno uslovljeno osećanje krivice, a kod dečaka i strah da bi ga otac mogao kazniti kastracijom. I privlačnost i mržnja su obično potisnuti a dete rešava Edipov kompleks identifikujući se sa roditeljem istog pola. Ovo se događa negde oko pete godine kada dete ulazi u latentni period kada seksualna motivacija postaje manje izrazita. Latentno razdoblje traje do puberteta kada započinje zreo genitalni razvoj u kome se zadovoljstvo usredsređuje na genitalno područje. Tako Frojd vidi uobičajeni razvoj seksualnih poriva.

Po Frojdu, mnoge neuroze (fobije, histerične paralize i bolovi, neke vrste paranoja i tako dalje) potiču od duboko traumatskih iskustava iz prošlosti pacijenta, ali su zaboravljena, skrivena od njegove svesti. Cilj psihoanalitičkog tretmana je da omogući pacijentu da ponovo postane svestan ovih događaja kako bi se sa njima suočio, intelektualno i emocionalno, i na taj način uklonio suštinske psihološke uzroke neurotičnih simptoma. Osnovni terapeutski metod je metod slobodnih asocijacija koje otvaraju prolaz ka potisnutom.

Nasuprot potiskivanju stoji sublimacija koja je osnova stvaralaštva. U sublimaciji se primitivni seksualni porivi preobražavaju u potrebu za kreacijom. Sublimacija je beskonfliktno razrešenje postiskivanja.

Pri pisanju ovog teksta kao osnovni izvor korišten je članak Sigmund Freud Stevana Tortona (Stephen P. Thornton) objavljen na sajtu The Internet Encyclopedia of philosophy

Frojdova najvažnija dela: - Studije o histeriji (Studien über Hysterie);
- Tumačenje snova (Die Traumdeutung);
- Psihopatologija svakodnevnog života (Zur Psychopathologie des Alltagslebens);
- Tri rasprave o seksualnoj teoriji (Drei Abhandlungen zur Sexualtheorie);
- O psihoanalizi (Über Psychoanalyse);
- Totem i tabu (Totem and Taboo);
- Istorija psihoanalitičkog pokreta (Zur Geschichte der psychoanalytischen Bewegung);
- Uvod u psihoanalizu (Vorlesungen zur Einführung in die Psychoanalyse);
- Iza principa zadovoljstva (Jenseits des Lustprinzips);
- Ego i Id (Das Ich und das Es);
- Inhibicija, simptomi i anksioznost (Hemmung, Symptom und Angst);
- Problem laičke analize (Die Frage der Laienanalyse);
- Budućnost jedne iluzije (Die Zukunft einer Illusion);
- Nelagodnost u kulturi (Das Unbehagen in der Kultur)
- Nova uvodna predavanju o psihoanalizi (Neue Folge der Vorlesungen zur Einführung in die Psychoanalyse);
- Mojsije i monoteizam (Der Mann Moses und die monotheistische Religion).



  • Prikaza, roman isprican u vrcavom tonu i brzom, skokovitom ritmu. O ocevima i sinovima, ukljestenim izmedju nesporazuma i sukoba. O nezavrsenom detinjstvu i nedovrsenom razvodu. O prikazi koja proganja. O krivici koja izjeda. O neostvarenim stremljenjima i nemogucem bekstvu. O minulim vremenima koja nas i dalje pohode i sadasnjosti koja nas satire. Tu stvarnost postaje fantazmagoricna a fantazmagorija stvarna. Autor Dejan Simonovic.
Poslednje ažurirano četvrtak, 07 oktobar 2010 12:10
 
Share on facebook

Psihologija online

 

Psihologija online

Vremenski podaci

РХМЗ Србије - Аутоматска станица Кошутњак
Iza ogledala, Powered by Joomla!; Joomla templates by SG web hosting