Teror opštih mesta

Opšta mesta uništavaju svaku živu misao. Teroru opštih mesta smo izloženi svakodnevno. Njima nas nemilice i nemilosrdno zasipaju mediji, njima nas obasipaju oni sa kojima dolazimo u dodir. Gušimo se pod gomilom smeća, koja preti da nas zatrpa. Opšta mesta ne znače ništa. Ne ukazuju i ne dokazuju, ne razlažu i ne obrazlažu. Nameću se besomučnim ponavljanjem. Zato su tako nasrtljiva. Praznina i glupost su uvek veoma, veoma agresivne.

Nemoguće je razuveriti onoga ko se služi opštim mestima. Nepristupačan je razlozima jer i ne misli već samo, kao kakav govorni automat, ponavlja ono što je nebrojeno puta ponovljeno.

Ljudi se prepoznaju, nalaze i spajaju preko opštih mesta koja su njima zagopodarila. Ne druži se i ne živi ljudsko biće sa ljudskim bićem, već opšte mesto sa opštim mestom.

Ljudi koji i dalje misle svojom glavom su sve ređi izuzeci, ostrvca u okeanu opštih mesta, koja sve preplavljuju. Takve ljude muči zid nerazumeanja, koji se podiže oko njih. Kao da govore gluvima.

Neki se povlače u ćutanje kako ne bi na svakom koraku ulazili u zamorne i besplodne rasprave sa onima kojima je nemoguće bilo šta objasniti.

Neki se zatvaraju u svoj strogo odvojeni svet.

Neki nastavljaju da se bore. Ne zbog ishoda, već zato što u samoj borbi nalaze ispunjenje i smisao.

Neki dođu u iskušenje izvrše duhovno samoubistvo, da se prepuste toku, da se priklone, da podlegnu ogromnoj nadmoći koja ih gnječi.

Zašto?

Iz straha od usamljenosti. Osećaju da za njih nema mesta tamo gde se ne druže ljudi s ljudima već opšta mesta s opštim mestima. Boje se da će biti izopšteni, ostanu li svoji.

Iz straha da ne budu izloženi podsmehu i napadima. Opšta mesta su jako agresivna i jako netrpeljiva.

Najopasnije je, međutim, kada opšta mesta prestanemo da primećujemo. Kada počnemo da ih doživljavamo kao prirodno, samo po sebi razumljivo okruženje. To je znak da su nam se uvukla pod kožu.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather