Unutrašnji glas

Svako ima svoj unutrašnji glas koji mu nepogrešivo govori šta je istinito a šta lažno, šta je dobro a šta nije, šta treba i šta ne treba činiti. Taj glas često prečujemo ili se trudimo da ga prigušimo. I uvek pogrešimo kada postupimo na taj način. Sa svih strana nas obasipaju lažima koje zovu informacijama. Kljukaju nas budalaštinama koje zovu objašnjenjima. Zaglušuju nas nesnosnom propagandnom drekom. Obasipaju nas pretnjama i zastrašivanjima koje zovu savetima.

Često s teskobom pokušavamo da se snađemo u svemu tome. Sve oko nas je varljivo, nepouzdano. Sve izmiče, sve se preobražava u svoju suprotnost. Kako god da odmerimo, nešto se ne uklapa, kako god da odvagnemo, mera nas vara.

Činjenice koje nam podmeću su krivotvorene, razlozi koje nam podastiru su koliko prevarantski toliko manjkavi, objašnjenja koja nam pružaju su uvredljivo budalasta i budalasto besmislena, izbori koji nam se nude čista su obmana.

Ne slušajmo šta nam govore niti se obazirimo na ono što nam prikazuju. Sve je to sračunato da nas sludi i dovede u još veću zabunu. Zastanimo i oslušnimo šta nam kaže naš unutrašnji glas.

Ali kako da zastanemo kada smo stalno u žurbi, pritisnuti obavezama koje nam nameću ali i onima kojih se sami nepromišljeno prihvatamo? Obaveza koje nam ne ostavljaju vremena za sebe.

Nije li to malo čudno, imati vremena za sve izuzev za sebe? Nije li to malo neobično, sve drugo smatrati važnijim od sebe samog?

Nije li to klopka u koju smo upali i koja život čini ispraznim i nesnosnim?

Obaveze koje nam nameću su način da nas drže u ropstvu. Obaveze kojih se prihvatamo su naše dragovoljno srljanje u ropstvo.

Oslobodimo se.

Zastanimo. Posvetimo se sebi.

Oslušnimo i sledimo svoj unutrašnji glas. On je jedino pravo u ovom sve lažnijem svetu.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather