Unutrašnji putokazi

Ko je sebe napustio, oseća se izgubljenim i slabim. Što je od sebe udaljeniji, to je izgubljeniji, to slabiji. Da bi ojačao, neophodno je da se vrati sebi. Da bi se vratio sebi, neophodno je da sledi svoje unutrašnje putokaze. Tako dolazimo do onog od čega mnogi zaziru. Unutrašnji putokazi, naime, nisu ništa tajanstveno i mistično. Naprotiv, oni su deo našeg svakodnevnog iskustva. Previđamo ih jer ne želimo da ih vidimo. Prolazimo kraj njih, ne uočivši ih, jer okrećemo glavu.

Stvar je u tome da su ti putokazi načinjeni od straha, stida i bola. Naši strahovi, naši bolovi, naš stid nepogrešivo nas vode natrag, k nama samima.

Sebe se nismo odrekli dragovoljno. Sebe smo odbacili u nadi da ćemo se tako izbaviti straha, bola i stida. Pokušali smo da pronađemo spas u jednoj veštačkoj ličnosti. Bezuspešno.

Neophodno je da prođemo upravo kroz ono od čega bežimo kako bismo se vratili sebi, uspostavili ono izgubljeno unutrašnje jedinstvo koje nam daje pouzdanje, smisao i snagu.

Nije lako, ali vredi.

Lek ume da bude gorak, ali leči.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather