Vladati sobom

Radmila je ulagala silan napor da ovlada sobom. Da ovlada svojim osećanjima i svojim postupcima. Da uvek ostane pribrana i da se uvek ponaša svrsishodno, racionalno, onako kako okolnosti zahtevaju. Nije dozvoljavala da njome ovladaju strahovi i strasti.

Mrzela je „razularenost“.
Poduhvat je bio iscrpljujući i gutao je dobar deo Radmiline energije. Valjalo je uvek biti na oprezu pred emocionalnim silama koje bi mogle razneti njenu samokontrolu.
Otud stalni umor koji ni uvek krhki i plitki san nije umanjivao. Ustajala je isto toliko umorna kao što je i odlazila na počinak.
Nastojanje da ovlada sobom učinilo ju je ukočenom i beživotnom. U njenim je postupcima bilo nečeg od ukočenosti automata.
Postala je jalova i prazna. Lišena spontanosti, bila je prinuđena da ide kroz život poštapajući se mnoštvom pravila koja su određivala kada, šta i kako treba činiti ili osećati.
Nasilje koje je vršila nad samom sobom bilo je nemilosrdno i svakodnevno. Na to je nasilje, međutim, bila besmisleno ponosna. Bilo je za nju dokaz koliko se uzdigla iznad drugih ljudi koji popuštaju sami sebi. Koji se prepuštaju svojim sklonostima i naklonostima, svojim impulsima, strastima ili strahovima.
Prolazila je kroz život a da zapravo nije živela. Tek izvršavala program koji je samoj sebi nametnula.
Izabrala je pogrešan cilj i to je preskupo platila, zatirući u sebi žar života. Umesto da sebe upozna i sebe prihvati, pokušala je da sobom ovlada.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather